• JPD

Predlozi za unapređenje

Redni broj: 29 | 18. oktobar 2018. u 09:54

Nejasna sudbina paušalaca programera

Opis problema

Stvar je jednostavna, da ne širimo, programeri i ceo IT, da kazem, želi da zna šta će biti sa dosadašnjim načinom rada - da li će ostati i dalje 6M granica i da li će moći i dalje da rade na način kao do sad.

Predlog rešenja


Ako se na bilo koji način suzbije ova mogućnost, odliv radnika u inostranstvo u već deficitarnom IT sektoru bice 20% , dodatnih 10-20% će se vratiti rad na crno. Da li zaista to nekom odgovara? Firme već sad razmišljaju o odlasku iz Srbije zbog manjka kvalitetnih IT kadrova. Zamislite da jos oteramo 20%.


Prosečna ocena: 4.97 Broj ocena: 30

Redni broj: 28 | 05. oktobar 2018. u 15:30

Razmatranje plaćanja dažbina preko jedne uplatnice

Opis problema

Ovaj predlog na prvi pogled izgleda dobro, ali mislim da u krajnjoj liniji nije dobar za nas paušalce. Svi znamo da profesionalnost u PU zavisi samo od ljudi koji tamo rade, pa kako kome ko zapadne.

Mi nemamo mogućnost provere uplata za PIO (tek nakon gašenja radnje, na sajtu Fonda stoji samo početak delatnosti ako se uzme PIN za pristup), za zdravstvo sada još i može da se proveri, a to su paušalcima najvažnije stvari. Ali šta ako dođe do greške i ko će to da raščivija? Ljudi su bili neobavešteni o promeni PIB > BOP, rešenja su izdavana podosta nakon primene toga (neki su ih čekali i tri godine), a niko se nije udostojio da im pošalje SMS ili e-mail. U mojoj kancelariji PU im pričaju da će takva preknjiženja trajati godinama, a od februara kreće novi poziv na broj. Ja sad radim neko preknjiženje pretplate po PIB-u i već dva puta, pa savetu inspektorke dobijam instrukcije da šaljem isti zahtev koji je prvobitno odbijen. Potpuno nepotrebno. Bojim se da će onda svaka greška biti izgubljena u bespućima papirologije i prebacivanja nadležnosti i da će paušalcu biti još teže da joj uđe u trag i da je ispravi.

Predlog rešenja


Ostaviti 4 uplatnice, to nije puno i obezbediti bolji uvid u stanje preko portala e-porezi i sajta PIO da vidimo da li se išta tamo knjiži. Sve ljude obavestiti e-mailom ili porukom o promeni poziva na broj ili broja računa. Još bolje, ne uvoditi stalne promene brojeva jer to dovodi do grešaka (znam ženu koja je zapala u dugove po PIB-u sa ludom kamatom, u pretplati je po BOP-u, ne može da overi knjižicu, preknjiženje će možda i dočekati nekada, a sve to bez svoje krivice).


Prosečna ocena: 4.82 Broj ocena: 63

Redni broj: 27 | 05. oktobar 2018. u 15:30

Šifra 74.30 (prevođenje i usluge tumača) u 5. grupi bez ikakvog osnova

Opis problema

Prevodioci su 2013. godine bili u 3. grupi. Odjednom, toliko smo se valjda preko noći obogatili da nam je osnovica za oporezivanje skočila sa 75% na 120%. U Beogradu je makar to toliko nerealno, da mi uopšte nije jasno kome je tako nešto palo na pamet.

Prevodilac koji u Srbiji radi legalno ima dve opcije: da radi sa domaćim firmama za bedan novac i da gleda u nebo da li će mu platiti. Ako pogledate malo Halo oglase (uglavnom ljudi koji se snalaze, nezaposleni su i nemaju nikakve radnje niti firme), cena za prevod 1 stranice je simpatičnih 150 dinara. Toliki bakšiš dobija konobar za sat usluživanja ljudi, a jedna stranica je otprilike 1 radni sat i to je konkurencija na domaćem tržištu za koju se mnoge domaće firme odlučuju. Neke domaće agencije praktikuju i pro bono rad pod maskom studentske prakse. Druga mogućnost je rad za strane agencije. To zvuči lepo, ali zbog stanja na tržištu i spremnosti naših ljudi da spuštaju cene do besvesti, pritiska na cene globalnih džinova i insistiranja na prepravljanju mašinskih prevoda (što je rad na svoju štetu na duge staze), skupoće neophodnih softverskih rešenja koja su preduslov za rad sa njima, ovaj posao je pauperizovan do kraja, pa je tako 7 ili 8 evra za sat rada i bukvalno premija (banka onda to menja po donjem kursu za devize pa bude još manje). Ako se radi tzv. post editing (prepravke mašinskog prevoda), stanje je još gore. Pošto novac koji dajem za zdravstvo nije mnogo upotrebljiv što mi je postalo jasno kada mi je zatrebalo (pregled fizijatra se na mojoj opštini čeka 2 meseca, rentgen radi samo dva sata dnevno i od jutra je redina, a privatno, to je 4000 za pola sata lekarskog pregleda i 2500 dinara za oko petnaest minuta rentgenskog snimka), a i iz razgovora sa drugima, shvatam da nijedna druga delatnost iz pete grupe ne naplaćuje svoj radni sat između 150 do 1000 dinara bruto. Sa druge strane, i pedikir je skuplji, dolazak majstora za bojler je skuplji, ženski frizer je skuplji, dvočas privatnog nastavika je tu negde ili skuplji. Sve je to treća grupa, pa se pitam šta će prevodioci u petoj gde su usluge još skuplje.

Predlog rešenja


Vratiti šifru 74.30 u 3. grupu delatnosti gde je i bila


Prosečna ocena: 4.66 Broj ocena: 30

Redni broj: 26 | 30. septembar 2018. u 11:29

Paušalno oporezovanje samo za pružaoce usluga građanima

Opis problema

Ukoliko 80% i više ostvaruješ od jednog poslodavca onda si de facto uposlenik tog poslodavca pa onda treba da plaćas kao i svi drugi zaposleni.

Predlog rešenja


Osnivanje preduzetničke radnje je borba za obaranje plaćanja poreza i doprinosa onih koji su u gornjoj zoni prihoda za paušalce 5-5.9 mil dinara.

Paušalno treba oporezovati samo one koji vrše uluge građanima. Da li ostaviti 6 miliona ili smanjivati to već zavisi od delatnosti - tapetar koji prerađuje nameštaj radi sve od donetog materijala i samo naplaćuje rad, moleri takođe i još brojne druge delatnosti koje su u vezi sa uslugama građanima, svi ostali treba da budu preduzetnici koji vode poslovne knjige.


Prosečna ocena: 1.35 Broj ocena: 71

Redni broj: 25 | 01. oktobar 2018. u 08:22

Predlozi za promene propisa

Opis problema

Predlozi su u nastavku:

Predlog rešenja


1. Dozvoliti brisanje iz registra APR-a preduzetnicima koji duguju poreze jer su oni fizička lica i garantuju svojom imovinom. Ovako se stvara lažna statistika o broju registrovanih preduzetnika. Preduzetnik kao fizičko lice odgovara celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti i u tu imovinu ulazi i imovina koju je stekao u vezi sa obavljanjem delatnosti, proizlazi da i prihod koji je fizičko lice ostvarilo obavljanjem registrovane delatnosti spada u njegovu ličnu imovinu.
Na sajtu APR je potrebno prikazati i broj preduzetnika koji imaju obustavu delatnosti i broj društava u postupku likvidacije i stečaja.

2. Promeniti Registraciju Preduzetnika u APR / PU
Zašto se u jedinstvenu prijavu APR ne ubaci:
1. Obaveštenje inspekciji rada o početku delatnosti - po Zakonu o bezbednosti na radu
2. Obaveštenje lokalnoj poreskoj upravi za taksu za isticanje firme i naknadu za zaštitu životne sredine
3. Obaveštenje javnim preduzećima na teritoriji opštine, o registraciji firme
4. Neverovatno je da pretraga firmi u APR nema mogućnost pretrage samo aktivnih već daje više brisanih što obesmišljava pretragu

3. Šifre delatnosti i radnih mesta su iz prošlog veka i ne prate razvoj tehnologije i IT sektora

4. Napraviti e-rezidenciju za IT sektor i usluge kao Estonija, primer:
http://www.novaenergija.net/estonija-obecana-zemlja/


Prosečna ocena: 4 Broj ocena: 5

Redni broj: 24 | 30. septembar 2018. u 18:38

Nedovoljna informisanost IT zajednice o paušalu

Opis problema

Kao predstavnik tri paušalca prisustvovala sam sastanku u Privrednoj komori na temu paušalnog poreskog oporezivanja sa osvrtom na IT-sektor i veoma san neprijatno iznenađena koliko su naši IT strucnjaci neupućeni u pravila po kojima moraju da posluju. IT sektor veoma dobro zna da podinge dozvoljenu sumu novca sa svog poslovnog računa a da ode do Poreske uprave da se informiše kod inspektora je veoma teško. Kao knjigovođa predlazem da se smanji iznos sa šest na tri miliona dinara za paušalno oporezivanje i tako će opstati oni koji rade legalno, a ne preduzetničke radnje koje služe za podizanje novca za velike firme uz određeni procenat.

Predlog rešenja


Knjigovođa Jadranka je dala najpreciznije podatke u svom komentaru.


Prosečna ocena: 1.58 Broj ocena: 21

Redni broj: 23 | 30. septembar 2018. u 11:29

Predlog izmena Paušalnog poreza i poreza i doprinosa za zaposlene

Opis problema

Iako se ovaj predlog bazira na podacima koji su dostupni preko zvaničnih kanala (Republički zavod za statistiku, APR, različite javno dostupne studije) siguran sam da ne predstavlja potpuno tačne cifre, te bi ih trebalo uzeti sa rezervom i isključivo kao primer. Poreska uprava i Ministarstvo finansija sigurno imaju preciznije podatke, ali ne bi trebalo očekivati značajnije razlike.

Motiv za korišćenje podataka jeste pokušaj da se diskusija koja postoji oko ovog problema kao i potencijalna rešenja svede na brojke i podatke kako bi se mogao oceniti uticaj samih predloga. Kako sam dolazim iz IT industrije predlog će se ticati upotrebe paušala u istoj i mogućnostima za potencijalna unapređenja.

Po finansijskim izveštajima u 2017. godini u IT sektoru u Srbiji radi oko 18.000 zaposlenih, dok po podacima iz avgusta ove godine, aktivno je i posluje oko 7.000 registrovanih paušalaca sa istom šifrom delatnosti. Postoji još kompanija kao i paušalaca koji se bave ovim poslovima ali nisu zvanično registrovani sa ovom šifrom delatnosti, pa se za to mogu samo koristiti procene od oko 1.000 registrovanih paušalaca – kao konsultantska delatnost, odnosno oko 2.000 zaposlenih kroz razne druge delatnosti. Kako nije moguće u ovom trenutku doći do relevantnih podataka u vezi sa ovim delatnostima bez pomoći državnih institucija neću ih uključivati u kalkulacije u ovom predlogu. Takođe, cifra koju je teže proveriti jeste broj neregistrovanih IT kolega koji obavljaju svoj rad preko online/freelance platformi. Po podacima dostupnih sa tih platformi „procenjeno” je da je u pitanju između 600 i 700 ljudi koji trenutno obavljaju poslove na “crno“.
Pomenutih 7.000 IT paušalaca u proseku plaća nešto više od 350 EUR mesečno poreza, čime dolazimo do cifre da godišnje država ubira oko 30 miliona EUR poreza od ove delatnosti. S druge strane, zvanična prosečna plata u IT sektoru je oko 1300 EUR (neto), na ime koje se u proseku mesečno plaća oko 860 EUR poreza i doprinosa na teret zaposlenog i poslodavca. Kako imamo 18.000 zaposlenih, dolazimo do godišnje cifre od oko 185 miliona, što je 6 puta više od iznosa koji smo dobili u kalkulaciji za paušalce.
Razlog povećanja broja paušalaca u IT-u jeste upravo ova velika razlika između NETO/BRUTO davanja u ova dva slučaja.

Predlog rešenja


- Paušalni porez od 350 EUR za IT delatnost koja nije vezana za mesto obavljanja iste je zaista nizak naručito za primanja koja su viša od 2.500+ EUR. Predlog je računati paušalni porez shodno davanjima za prosečnu platu u tom sektoru i to 80% od istih (može se primeniti bilo koji drugi procenat, ovo je uzeto kao primer), što bi značilo oko 688 EUR za sve paušalce u IT na celoj teritoriji Srbije. Podatak o prosečnoj plati je moguće računati svake godine u avgustu, objaviti ga javno i time omogućiti svima planiranje poreza koji bi važio cele naredne godine počevši od 1. januara.
- Umanjiti doprinose na plate zaposlenih tako što se:
1. Za iznose plata nakon 3 prosečne plate u Srbiji nema uvećanja davanja za zdravstveno na teret zaposlenog već samo na teret poslodavca.
2. Za iznose plata nakon 4 prosečne plate u Srbiji nema uvećanja davanja za penziono na teret zaposlenog već samo na teret poslodavca. Takođe, ovo bi uticalo na sam iznos penzije koji bi zaposleni dobijao nakon odlaska u istu.
3. Za iznose plata nakon 5 prosečnih plata u Srbiji, kao i danas, nema uvećavanja doprinosa ni na teret zaposlenog ni poslodavca.

Ideja iza predloga jeste da se stimuliše zapošljavanje i smanji znatno razlika između davanja za paušalce i stalno zaposlene. S druge strane, ostavila bi se sloboda rada paušalaca kao što postoji danas, bez daljih ograničavanja iste.
Jedan od rizika koji evidentno postoji jeste da se zbog povećanja nameta kolege koje rade kao paušalci odluče za prenos poslovanja u drugu državu. Takođe, kako je trenutno veća nesigurnost, kao i “siva“ zona ovakvog poslovanja postoji rizik da određene kompanije koje izbegavaju ovu vrstu angažmana, ukoliko se ne desi nekakva promena, odluče da izmeste svoje poslovanje van Srbije.
Kako bismo mogli da evaluiramo same iznose rizika procenjeno je da uvoz IT paušalaca oko 101 milon EUR, dok je uvoz IT preduzeća oko 945 miliona. Kako su ove cifre izračunate? Od 7.000 paušalaca, preko 70% posluje sa domaćim preduzećima kao zamena za zaposlenje upravo iz navedenih razloga. Dok ostali (oko 2.100) posluju direktno sa inostranim kompanijama i potpomažu uvoz. Uzimajući da su maksimalna primanja za paušalce oko 48.000 EUR i pod pretpostavkom da svi paušalci koji izvoze svoje usluge imaju ovaj promet, dobijemo oko 101 miliona EUR uvoza. S druge strane, IT preduzeća po finansijskim izveštajima beleže “prosečan” promet po zaposlenom od oko 70.000 EUR, od čega je “procenjeno“ da je oko 75% uvoz, čime dobijamo oko 945 miliona.
Napominjem opet da su ovde uzete procene iz postojećih studija i da su sigurno stvarni podaci niži, ali je sa ograničenim resursima jedino ovo bilo moguće koristiti. Predlog je usmeren poboljšanju poslovne klime i stimulisanju zapošljavanja kako bi Srbija bila konkurentnija u ovoj industriji zemljama u regionu. Isti je moguće primeniti na bilo koje druge industrije.


Prosečna ocena: 2.5 Broj ocena: 12

Redni broj: 22 | 29. septembar 2018. u 22:12

Pravljenje problema tamo gde ih nema

Opis problema

Predlog da paušalac vodi knjige i ima knjigovođu je totalni promašaj, pa zato se i zove paušalac jer ne vodi knjige osim KPO knjige. KPO knjiga, overa se vrši pečatom i potpisom na kraju svake stranice, odnosno kalendarske godine - toliko o neoveravanju KPO knjige.

Priča o transfernim cenama je takođe totalni promašaj i nepoznavanje materije i transfernih cena. Zdravstvene knjižice se automatski overavaju, naravno ukoliko se redovno uplaćuju doprinosi. Popuniti 4 virmana jednom mesečno - da li je to teško i zamarajuće? Pa naravno da nije.

Kažete IT sektor je problematičan - pa podignite im osnovicu za porez - neka imaju veću penziju kada se penzionišu.

Predlažete kompjutersko izračunavanje osnovice za porez i doprinose - i onda će biti i velikih problema i velikih nelogičnosti. Kompjuter radi na osnovu zadatih vrednosti, pa kakav rezultat bude - bude. Tražili ste - izvolite.

Navodni problem oko troškova rada paušalaca – Pogrešno! Plaćaš mesečno obaveze i to je sve. Nemaš nepredviđenih nameta, kao što je tabla sa natpisom, kao što su razne takse i doprinosi. Samo razrezani porez i doprinosi na 4 uplatnice i TO JE SVE. Naravno, troškovi rada i poslovanja, realizacija, naplata, novi kupci, pa to je rizik poslovanja i nema nikakve veze sa poreskom upravom.

Predlog rešenja


Uraditi sitna fina podešavanja kod rada paušalaca, pomoći im sa bolјim poslovnim okruženjem, kontrolisati ih da li redovno uplaćuju obaveze, što poreska i radi, a u današnje vreme se do informacija za rad kod paušalaca relativno lako dođe - pa 21. je vek.


Prosečna ocena: 5 Broj ocena: 52

Redni broj: 21 | 25. septembar 2018. u 15:00

Uvođenje obaveze vođenja poslovnih knjiga

Opis problema

Da bi se paušalno oporezivanje za preduzetnike paušalce unapredilo, neophodno je da imaju obavezu da vode poslovne knjige preko računovodstvene agencije.

Predlog rešenja


Uvesti obavezu za paušalce da vode poslovne knjige preko računovodstvene agencije.
Ova obaveza bi značila efikasnije poslovanje (brže se sve odvija uz podršku knjigovodstvene agencije), bolju komunikaciju sa Poreskom upravom (vlasnici paušalnih radnju u velikoj meri nisu upoznati sa svojim obavezama), smanjenje sive ekonomije (mnogi paušalci pređu 6 miliona prihoda za poslednjih 12 meseci a da to i ne znaju, neki pređu i preko 8 miliona...), smanjenje troškova (preduzetnici paušalci potroše dosta vremena pokušavajući da sami vode knjige i na taj način smanjuju svoju efikasnost i rentabilnost, dok za male pare može doći do povoljne cene pružanja knjigovodstvenih usluga paušalnim preduzetnicima), lakšu upotrebu elektronskih servisa (mnogi preduzetnici paušalci ne znaju rad na portalima elektronske uprave ali zato ako ovlaste računovođu, oni će to sve odrati u ime preduzetnika paušalca), svođenje grešaka na minimum (računovođe godišnje i odmah dostavljaju svaku promenu BOP-a koja je neophdona za plaćanje poreskih dadžbina, nema čekanja rešenja mesecima ili godinama, već uplatu mogu odraditi odmah.


Prosečna ocena: 1.17 Broj ocena: 68

Redni broj: 20 | 25. septembar 2018. u 15:00

Konverzija valute

Opis problema

Paušalci koji dobijaju svoju platu u stranoj valuti, moraju raditi konverziju te valute u dinare. Čim krene konverzija novca, aktiviraju se poreski inspektori sa pretpostavkom da je došlo do prekoračenja maksimalnog iznosa od 6 miliona dinara. Paušalci na postupak sa poreskim inspektorima izgube prosečno svake godine po dva cela dana.

Predlog rešenja


Uspostaviti sistem tako da banka kod koje se nalazi račun paušalca direktno šalje poreskim savetnicima koliki je priliv i kolika je na osnovu priliva morala biti konverzija tog paušalca, kako se naknadno ne bi moralo dokazivati ukupan maksimalni iznos.


Prosečna ocena: 2.71 Broj ocena: 14

Redni broj: 19 | 25. septembar 2018. u 14:00

Mobilni radnik

Opis problema

Delatnost IT sektora koja je pretežno mobilna nije jasno definisana u Uredbi o paušalnom oporezivanju, pa poreski savetnici često za istu delatnost u zavisnosti i od mesta obavljanja delatnosti određuju različite iznose poreskih obaveza, ponekad i sa ogromnim razlikama. Ipak, IT stručnjaci ne zavise od sedišta i svoju delatnost mogu obavljati na milion različitih mesta.

Predlog rešenja


Da se uvede šifra delatnosti ili kategorija mobilni radnik, koja neće zavisiti od sedišta odnosno mesta obavljanja delatnosti.


Prosečna ocena: 2.87 Broj ocena: 15

Redni broj: 18 | 25. septembar 2018. u 13:00

KPO knjige

Opis problema

Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva još uvek je na snazi i on propisuje obavezu overe kpo knjige. Knjiga o ostvarenom prometu ili KPO knjiga je obrazac koji moraju da popunjavaju paušalno oporezovani preduzetnici. I to je jedina vrsta „knjigovodstva" koju paušalci vode. Niko ne overava KPO knjige i zato su svi u prekršaju.

Predlog rešenja


Ukinuti obavezu overe KPO knjige.


Prosečna ocena: 1.51 Broj ocena: 61

Redni broj: 17 | 25. septembar 2018. u 12:00

Transferne cene

Opis problema

Zloupotrebe u sistemu paušalnog oporezivanja su česte jer sadašnjim sistemom nije moguće utvrditi da li je određena osoba angažovana za vršenje određenih poslova za samo jednog poslodavca (klijenta) ili je ona zapravo angažovana puno radno vreme i na isti način kao da je zaposlena kod tog poslodavca, a putem paušala se izbegava plaćanje poreza i dorinosa na zaradu.

Predlog rešenja


Ovaj problem se može rešiti putem uvođenja transfernih cena koje u suštini predstavljaju transakcije među povezanim licima koje se često u praksi nazivaju i kontrolisanim transakcijama. Takve transakcije je moguće kontrolisati tj. vršiti uticaj na njih usled strukture povezanosti pravnih lica. Princip transfernih cena je moguće primeniti na svaku obavezu i preko toga se realno može videti da li jedna osoba radi samo za jednog klijenta i na koji način.


Prosečna ocena: 1.19 Broj ocena: 61

Redni broj: 16 | 23. septembar 2018. u 22:05

Diskriminacija paušalaca pri dobijanju kredita

Opis problema

Nijedna banka ne odobrava poslovne kredite preduzetnicima paušalcima, čak ni kada posluju stabilno duže od 5, 10 ili više godina.
Osim poslovnog kredita, paušalacu kao fizičkom licu, nijedna banka neće dati kredit osim hipotekarni.

Mladi ljudi imaju želju da rade i otvaraju preduzetničke radnje. Država ih podstiče na takav korak subvencijama za samozaposljavanje i slično, ali oni još ne poseduju svoju nekretninu, a ne mogu da podignu hipotekarni kredit da kupe mašine, alate, poslovne prostore, automobile itd. za proširenje ili nastavak poslovanja. Otuda pojava da nakon otvaranja i isteka roka subvencije od godinu dana paušalac na početku poslovanja zatvori firmu.
Kredit kao fizičko lice bez problema će dobiti zaposleni radnik kod paušalca ako je zaposlen bar 6 meseci, ali vlasnik paušalne firme ni slučajno.

Predlog rešenja


1. Dogovoriti sa bankama na nacionalnim nivou način i uslove koji će omogućiti poslovne kredite i paušalcima koji stabilno posluju (izveštaj poreske uprave), kao i za kredite paušalcima kao fizičkim licima.
2. Otvaranje preduzentičkih radnji u dve paušalne opcije: bez osnivačkog i sa osnovačkim kapitalom.


Prosečna ocena: 4.4 Broj ocena: 10

Redni broj: 15 | 21. septembar 2018. u 17:01

Klasifikacija delatnosti

Opis problema

Kako u Uredbi o paušalnom oporezivanju nema navedenih svih delatnosti koje potpadaju pod režim paušalnog oporezivanja, kao što je IT sektor, dešava se da Poreska uprava svrsta osobe koje obavljaju iste delatnosti u dve različite grupe za oporezivanje, pa tako jedna osoba ima duplo veću poresku obavezu od druge koja radi potpuno isti posao u istom mestu.

Predlog rešenja


Promeniti Uredbu o paušalnom oporezivanju tako što bi se sve delatnosti koje potpadaju pod paušalni režim oporezivanja klasifikovale po grupama, u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti koja se koristi prilikom registracije preduzetničke firme u Agenciji za privredne registre.


Prosečna ocena: 3 Broj ocena: 5

Redni broj: 14 | 20. septembar 2018. u 21:36

Paušalni doprinosi nisu uvaženi kod obračuna penzije

Opis problema

Od 1991. do 2003. godine sam bio paušalno oporezovan na privatnu radnju a ujedno sam radio u firmi. 2013. godine sam otišao u penziju sa 40 godina radnog staža. Prilikom obrade mislio sam da će mi ovaj deo ući u osnovicu za obračun penzije, međutim PIO i Upravni sud su me odbili. Mislim da to nije u redu, da 13 godina plaćam porez a od toga nemam ništa.

Predlog rešenja


/


Prosečna ocena: 4.2 Broj ocena: 5

Redni broj: 13 | 19. septembar 2018. u 11:58

Mesto rada kao kriterijum za određivanje visine poreza

Opis problema

Mesto rada se koristi kao kriterijum za utvrđivanje visine poreza, a taj kriterijum ne može da bude isti za sve preduzetnike koji se oporezuju na paušalan način. Svakako, mesto obavljanja usluga odnosno lokacija preduzetničke radnje nije jednako važna za preduzetnika koji ima modni atelje i za stomatologa ili knjigovođu na primer.

Predlog rešenja


Potrebno je po šiframa delatnosti utvrditi za koje delatnosti je mesto rada kategorija po kojoj će se utvrđivati visina poreske obaveze


Prosečna ocena: 3.8 Broj ocena: 5

Redni broj: 12 | 18. septembar 2018. u 18:09

Komentar na neke tekstove u dnevnim novinama.

Opis problema

Za paušal se opredeli ako znaš da ćeš od prvog dana imati puno posla i veliki promet, u suprotnom se ne isplati.

Ograničiti promet da se najviše 80% prometa može raditi sa jednim klijentom. Mislim da je to VEOMA POGREŠNO RAZMIŠLJANJE, možda čak i nije po zakonu. Ako je takva vrsta poslovanja, da si vezan za rad sa jednim klijentom, zašto bi to nekome smetalo.

Od ’91. nisu menjane delatnosti za paušal. Greška, mislim da je 2014. rađena seča delatnosti za paušal, kada je i podignut limit za poslovanje.
Poreska uprava ističe da ima ozbilјan algoritam za paušal - Verovatno da je tako.
IT sektor je u dve grupe, na 75% i 120%. Osnovica za Novi Sad je oko 75.000 rsd. TAČNO.
Da li drastičnim promenama možemo smanjiti broj paušalaca ? PA NARAVNO.
Da li država stimuliše neke investitore sa do 10.000€ po radnom mestu ? DA.
Da li su paušlci samozaposleni preduzetnici, na dobrobit zajednice, sa pristojnim mesečnim izdvajanjima za doprinose kao i za porez? DA.

Predlog rešenja


U Uredbi Vlade iz prošle godine piše da su sve nedoumice rešene. Ne sme se više od 10% godišnje podizati osnovica, kao i da će rešenja stizati redovno i blagovremeno.
Ako dostignemo prosek od 500€ po zaposlenom, KOLIKA ĆE BITI NAŠA OSNOVICA, AKO JE SADA za 2018. godinu osnovica 73.500 rsd?


Prosečna ocena: 4.76 Broj ocena: 91

Redni broj: 11 | 17. septembar 2018. u 18:30

Malo i o pozitivnim stvarima.

Opis problema

Malo i o pozitivnim stvarima:

- praćenje uplata poreza i doprinosa na PURS računima putem portala ePorezi -> mali korak za uređene zemlje, ogroman za Srbiju
- automatsko produžavanje perioda overe zdravstvene kartice preko RFZO zahvaljujući vezi PURS -> RFZO - sjajno, prosto je neverovatno da se to toliko dugo čekalo i da su paušalci bili poslednja rupa na svirali (kriv RFZO, ali i PURS zbog nedostatka inicijative da se taj proces automatizuje)
- mogućnost elektronske prijave angažovanih zaposlenih putem portala CROSO (mogućnost postoji od 2013.) ali nije zgoreg napomenuti za one koji zapošljavaju druge ljude i imaju fluktuaciju (promene, odjave, prijave).

Još jedna velika stvar koja se i dalje čeka i fali: uvid u mesečni M4 putem portala CROSO ili Fonda PIO. Za preduzetnike ovi podaci nisu vidljivi - a zaista to nije naučna fantastika da se omogući, kada već postoji za ostale kategorije.

Predlog rešenja

U skladu sa prethodno iznetim, preduzetnik praktično ne mora da ide do PURS/RFZO ili bilo kog trećeg saltera (sem za neke specifične poslove...). Sve može da se zavrsi daljinski - uz posedovanje kvalifikovanog el. sertifikata (MUP izdaje besplatno na LK).
Predlog rešenja za poslednju iznetu stavku (uvid u M4) - u što kraćem roku sa RFPIO i CROSO omogućiti uvid u mesečne uplate, kako bi ljudi bili sigurni da im je staž adekvatno evidentiran/plaćen/obračunat.


Prosečna ocena: 4.74 Broj ocena: 8

Redni broj: 10 | 17. septembar 2018. u 17:10

Pojednostavljenje je ključ uspeha

Opis problema

Iako je "najcrnji" period iza nas, period kada se po 2.5 godine čekalo na rešenja PURS, i kada se po hodnicima dobijao odokativni iznos za uplatu pojedinih doprinosa kao što je za RFZO, što je potpuni nonsens iz pravnog ugla (bez Rešenja nema šta da se razgovara o plaćanju), postoje i dalje problemi oko ove cele priče.

Za godinu dana rada povećana (mi) je osnovica za 10%. To je mnogo s obzirom da je u pitanju prva godina poslovanja. Dok sa druge strane na nekim drugim opštinama to nije slučaj, a isti je grad. A negde je pak povećano i po 25% u odnosu na prethodno rešenje.
Sve to stvara konfuziju i zbrku koja nikome ne donosi ništa dobro. Moraju biti jasniji kriterijumi na osnovu čega se nekome povećava za 10, a nekome za 25% naravno u okviru iste šifre delatnosti, i znači li to da posle par godina poslovanja takvi preduzetenici bivaju primorani da otvaraju doo firme jer će im paušal biti drastično veći nego na početku. Šta se onda desi, otvori se doo i prijava na minimalac - sve po Zakonu, i time država umesto osnovicu 60.000 dobija osnovicu minimalca, samim tim i drastično manje poreze i doprinose. A ex preduzetnik sada osnivač doo sve pravda kroz troškove i ponovo dolazi do svog novca, tako da imamo doo firmu samo sa jednim zaposlenim, nonsens. Država na gubitku, a osnivač/preduzetnik se samo muči da pravda i troškove i vodi račune. Naravno, na kraju godine bilans stanja i uspeha nikada nije pozitivan, samim tim poreza na dobit nema. Još jedno ništa za državu.

P.S. vidim da su mnogi ovde naveli problem da nisu u mogucćnosti da provere stanje uplata/dug itd. To postoji sve na portalu ePorezi, jeste da izveštaj nije baš sjajan, ali itekako služi da se stekne uvid ima li nekih dugovanja ili ne. Neophodan je kvalifikovani el. sertifikat za pristup.

Predlog rešenja

- Transparentnost u obračunu za godinu osnivanja/početak rada, kao i makar par narednih kako bi preduzetnici znali šta ih čeka, online kalkulator i sl.
- Podrazumevano da PURS donosi rešenja u Zakonom propisanom roku od 30 dana.


Prosečna ocena: 5 Broj ocena: 5

Redni broj: 9 | 12. septembar 2018. u 16:50

Nemogućnost praćenja uplata poreza na jednostavan i brz način bez odlaska u Poresku upravu

Opis problema

Ne postoji način da se bez odlaska u Poresku prati kolika je visina poreza, koliko je uplaćeno, koliki je dug, itd...

Predlog rešenja

Bilo bi najbolje da postoji platforma na kojoj svako kada se uloguje, može da prati sve uplate: koliko duguje i koliko je uplaćeno do sada. Takođe bi bilo odlično i da preko te platforme mogu i da se plaćaju porezi. Znači spoj izveštaja iz Poreske i mesta za plaćanje.


Prosečna ocena: 4.3 Broj ocena: 13

Redni broj: 8 | 12. septembar 2018. u 15:18

Penzija

Opis problema

Koliko sam ja upoznat, ne zna se jasno kako se obračunava penzija koja se plaća kroz obavezne poreze.

Predlog rešenja

/


Prosečna ocena: 4.14 Broj ocena: 7

Redni broj: 7 | 04. septembar 2018. u 13:44

Nemogućnost da se paušalno oporezuju poreski savetnici

Opis problema

Veoma nepravedno prema ljudima koji se bave samo poreskim savetovanjem, a nisu advokati pa moraju da se registruju u okviru šifre delatnosti 6920, i samim tim ne mogu da se oporezuju paušalno, za razliku od advokata koji daju poreske savete u okviru delatnosti 6910 pravni poslovi. Naime poresko savetovanje i jeste deo pravnog savetovanja, jer je poresko pravo deo upravnog prava.

Predlog rešenja

Predlog rešenja da se promeni Uredba o klasifikaciji delatnosti i omogući da se poreski savetnici oporezuju paušalno.


Prosečna ocena: 4.35 Broj ocena: 11

Redni broj: 6 | 04. septembar 2018. u 13:05

Nema problema

Opis problema

Svi paušalci su samozaposleni i rade o svom trošku i za sebe. Paušalni sistem rada i poslovanja je najjednostavniji oblik poslovanja. Vodite knjigu KPO, odnosno knjigu o ostvarenom prometu, uplaćujete svaki mesec porez i doprinose na 4 uplatnice i radite, fakturišete, naplaćujete fakture za svoj rad.

Imam agenciju za konsultantske aktivnosti već 10 godina. Redovno plaćam obaveze, koje su za ovu godinu na osnovici od 53.858 rsd, odnosno obaveze su oko 25.700 rsd. Znači, daleko sam od minimalca i masovnih minimalnih uplata za doprinose, doprinosi nisu baš mali, ali uplaćujem za SEBE. Na početku sveke godine, osnovicu podignem za 5-10 %, i kada stigne rešenje, ja sam uvek u pretplati, tako da o nepredvidivosti poslovanja ili roka od 15 dana nema ništa / na vreme se treba pripremiti. Od ove godine, overa zdravstvene knjižice ide automatski, ako su doprinosi uplaćeni, tako da tu nema problema / nije potrebno ići na šalter /. Na početku, prilikom osnivanja, treba odabarati šifru delatnosti za koju je odobreno paušalno poslovanje, i neće biti problema. Mislim da se bespotrebno vodi diskusija oko najjednostavnijeg načina poslovanja. Ukoliko niste u određenom periodu sposobni da uplaćujete, možete "zamrznuti" rad agencije, i kada se situacija promeni, ponovo aktivirati agenciju. Da je lako raditi i poslovati, NIJE, ali ovo je jedan od načina rada i privređivanja.

Predlog rešenja

Preduzetnički duh je i dalјe prisutan, jer ne bi bilo toliko registrovanih paušalaca. Pustite nas da radimo, redovno uplaćujemo doprinose. Privucite IT sektor da se i on registruje i doprinosi sa uplatama doprinosa. Stimulišite i ostale sektore.
Zbog čega je teško jednom mesečno popuniti 4 uplatnice za porez i doprinose, kada gledate listing, tačno znate po računima koliko imate duga / ili pretplate /. Za sada je jedini predlog da poreska omogući da se može ulogovati na račun u poreskoj upravi i i videti stanje uplata, da se možda ne mora ići na šalter zbog listinga uplata.


Prosečna ocena: 4.74 Broj ocena: 109

Redni broj: 5 | 03. septembar 2018. u 21:06

(De)stimulisanje zapošljavanja porezima

Opis problema

Siguran sam da je pogrešno nagraditi preduzetnika sa 5% većim porezom zato što je zaposlio jednog radnika. Možda nisam dobro protumačio ali mislim da tako funkcioniše.

Predlog rešenja

Iz elemenata za utvrđivanje visine paušalnog prihoda brisati član 6. stav 3. Broj zaposlenih radnika - plus 5% po jednom zaposlenom radniku.


Prosečna ocena: 4.36 Broj ocena: 14

Redni broj: 4 | 03. septembar 2018. u 17:32

Oporezivanje srazmerno zaradi

Opis problema

Mi Freelanceri zarađujemo od 100 dolara mesečno pa u teoriji 10 000 dolara, u zavisnosti od posla. Odgovaralo bi nam da budemo legalni, da imamo penziju, da plaćamo porez.

Trenutno paušalci fiksno plaćaju tipa 300 evra, zarađivali 100 ili 1000 ili 10 000 dolara.

Paušal je dobar jer nema komplikovanog knjigovodstva. Mi freelanceri treba i da učimo, i da tražimo posao, i sad ako moramo još da vodimo knjige i paprilogiju užas. Niti imamo neke troškove sem interneta i računara.

Predlog rešenja

Oporezivanje po razumnom procentu od zarade za usluge u inostranstvu.

Ako se oporezujemo kao fizička lica a to je 54%... nije dobro po nas. Od 1000 dolara, 540 dolara ide državi. To je PREVIŠE a nosimo veliki rizik (čas ima posla, čas nema).

Procenat oko 18%-22% je razuman. Na 1000 dolara damo 220. I mirni smo.

Bez komplikacije u vođenju poslovanja. Nešto jako prosto. Bez pravdanja troškova, jer troškova i nema.


Prosečna ocena: 2.64 Broj ocena: 23

Redni broj: 3 | 03. septembar 2018. u 16:21

Kratki rokovi za izmirivanje obaveza

Opis problema

Ono što bi moglo da bude drugačije rešeno je nepredvidivost dugovanja i veoma kratak rok u kojem paušalno oporezivani preduzetnici treba dugovanja da izmire.

Primera radi, od poreskih inspektora dobijamo privremeno rešenje za paušalno oporezivanje za 2018. godinu. Međutim, ja već sada znam da moram da "uštedim" dovoljno novca preko onoga što plaćam paušalno za porez jer pretpostavljam da će KONAČNO rešenje biti drugačije i da ću u roku od 15 dana morati da izmirim razliku.

Predlog rešenja

Mislim da je kategorija paušalno oporezivanih preduzetnika nastala zato što je zarada tih preduzetnika nepredvidiva a ne zato što je visina poreza nepredvidiva. A ako i jeste visina poreza nepredvidiva, trebalo bi produžiti rok za izmirivanje dugovanja sa sadašnjih 15 na barem 45 dana.


Prosečna ocena: 3.18 Broj ocena: 11

Redni broj: 2 | 31. avgust 2018. u 09:36

U lavirintu birokratije bez zdravstvenog osiguranja

Opis problema

Agenciju sam registrovao pred Novu 2018. godinu. U Poreskoj upravi su mi rekli da će mi oko 20. januara uraditi rešenje za 2017. i akontaciono za 2018. Zvao sam da pitam za rešenje nakon što je taj rok istekao, i ispostavilo se da su ga upravo bili uradili.

Ponudili su mi da dođem da ga preuzmem, ili da mi pošalju poštom. Otišao sam i preuzeo lično, rešenje bilo datirano dve nedelje pre tog momenta kada sam saznao da je bilo urađeno.

Ne snađem se u šumi računa i poziva na broj (za 2017. se plaća na osnovu PIB-a, a za 2018. na osnovu nekih DOP-ova, ili obrnuto, ili nešto treće) i iz drugog pokušaja nađem knjigovođu da mi ispiše uplatnice. Po četiri uplatnice za svaki mesec. Nakon što mi je ispisala uplatnice sa iznosima, knjigovođa mi kaže da bi bilo dobro da malo preplatim u odnosu na te iznose, jer je to obaveza iz decembra, a ona ne zna da li će mi zaračunati kamatu, iako ja nisam mogao ništa da platim jer bez rešenja Poreske uprave nisam imao brojeve računa za uplatu. Tako da mi nije ginulo da sada ja prepisujem te uplatnice, samo sa novim, višim, iznosima.

Odem u poštu da platim, sačekam red, ispostavi se da mi je knjigovođa napravila naloge za prenos, računajući da ću plaćati iz banke u kojoj mi je račun firme, a u pošti može da se plati samo nalog za uplatu, ali ne i za prenos. Knjigovođa mi je dala zahtev za potvrdu o tome da sam izmirio obaveze, bez koga izgleda ne mogu da overim knjižicu. A poreska uprava odbija da izda potvrdu ako fali 3-4 dinara, kaže knjigovođa, pa sam zato morao da preplaćujem. Nakon toga sam morao da sačekam da uplate legnu na račun PU (oni izgleda ne prihvataju potvrde iz banke, nego čekaju da vide na svojim izvodima), pa da podnesem zahtev za potvrdu o izmirenim obavezama, pa sa potvrdom da idem da mi overe knjižicu.

Predlog rešenja

Paušalci treba da plaćaju na jedan račun iznose poreza i doprinosa, a da država to raspodeli kako kome pripada. Što se zdravstvenog osiguranja tiče, svako ko je državljanin Srbije treba da bude automatski zdravstveno osiguran, inače nismo društvo, već skupina ljudi.


Prosečna ocena: 4.44 Broj ocena: 25

Redni broj: 1 | 31. avgust 2018. u 08:19

Nepotrebna administracija i čekanje na poresko rešenje

Opis problema

Poreska rešenja stižu tek na kraju godine, a za listing se mora ići na šalter. Čak i da rešenje stigne malo ranije (polovinom godine), daje se samo 15 dana da se plati razlika za celu godinu, iako nije krivica paušalca što nije dobio rešenje na vreme pa je plaćao po starom rešenju.

Predlog rešenja

Što preciznije definisati sistem oporezivanja kako bi se rešenja dobijala već na početku godine, kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja. Trenutno se dešava da je neko skoro celu godinu poslovao a da nije ni znao da mu je porez, potencijalno, povećan astronomski. Takođe, treba kreirati softver koji će omogućiti paušalcima da imaju uvid u svoja dugovanja kako ne bi morali da idu u poresko po parče papira. Naravno, podrazumeva se da svi žele da se smanji broj uplatnica na jednu, a bilo bi dobro i da država propiše da se uplatnice za plaćanje poreza ne naplaćuju (ionako banci već plaćamo papreno održavanje računa - pa nek ga održavaju).


Prosečna ocena: 4.73 Broj ocena: 26